Hey Buddy, Can You Spare a Book? // Fates and Furies

kniga

Kada su u pitanju moje ranije recenzije i preporuke knjiga, uglavnom počnem da pišem istog trenutka kada završim poslednju stranu. Sa ovom knjigom to nije bio slučaj. Mučim se već nekoliko dana sa tim šta zapravo mislim o njoj, ali eto utisci su se donekle slegli i spremna sam, bar tako mislim.

Pre svega osećam da moram da istaknem ono što je pozitivno, a to je način na koji je knjiga napisana. Bila sam potpuno neimpresionirana prvim stranicama. Vruć prikaz dvoje mladih tek venčanih ljudi koji vode ljubav na plaži. Prva pomisao bila je, o bože da li sam zaista dala novac na ovu savremeni kliše. Počela sam da mislim da će ova knjiga da ostane na onoj zaboravljenoj gomili kupljenih promašaja ili da ću je dati nekom kome se ovakve stvari dopadaju. Ipak, dobila je toliko kritičkih priznanja, i čak ju je prevela i izdavačka knjiga Booka koja je mlada, ali izdavačka kuća koja dobija reputaciju po tome da prevodi samo dobra dela savremene književnosti, pa sam se osećala dužnom da joj dam šansu. I dobro je da jesam.

Ovo je jedna izvanredno lepo napisana priča o modernom braku, a ključna reč je lepo. Spisateljica očigledno ima dara za rečenice koje su kompleksne, duboke, pune zanimljivog i često nesvakidašnjeg vokabulara koji je ipak izuzetno čitljiv i prirodan, nimalo pretenciozan. Nakon inicijalne kliše scene mladog bračnog para na plaži, Matilde i Lanselota (Lotoa), deo naslovljen Fates (preveden kao Suđaje) bavi se Lotoovom perspektivom, njegovim odrastanjem u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka. O našem protagonisti saznajemo da je rođen kao bogati privilegovani belac, čiji je otac stekao bogatstvo zahvaljujući vodi koju je flaširao sa svog imanja. Nakon smrti njegovog oca sve se nekako ruši, njegova majka preseljava njega i njegovu sestricu u mali kičasti stan kako bi što više novca sačuvala za budućnost svoje dece. Nakon incidenta u tinejdžerskom dobu, Loto biva poslat u internat i od tada skoro više da i ne vidi svoju majku, koja u međuvremenu postaje agorofob koji se okružuje smećem koje kupuje preko TV kanala za kupovinu. Ipak, Loto uprkos tome što nije posebno lep, zahvaljujući svom šarmu postaje izuzetno popularan kako u srednjoj školi tako i na fakultetu. Devojke se smenjuju, bilo je tu i par muškaraca ali to je javna tajna o kojoj se ne govori. Razvija strast prema glumi, i biva prilično slavljen u fakultetskim dramskim krugovima. Nakon predstave na poslednjoj godini fakulteta odlazi na žurku na kojoj će ugledati Matilde, doživeti instant ljubav i za dve nedelje biće venčani. Kroz čitave devedesete život neće biti lak. Matilde će raditi danonoćno kako bi ih oboje izdržavala jer nije lako probiti se u glumačkoj profesiji. U Lotoovim očima Matilde je svetica, neko koga on ne zaslužuje. Ipak, život će postati bolji, Loto će postati uspešan, mada ne kao glumac, ali neću otkrivati previše. Ovaj prvi deo savršeno je napisan, ideje su besprekorno sprovedene i njihov život, njihova žrtva je nešto što zvuči poznato, nešto sa čime se ljudi mogu poistovetiti. Dobro napisana priča o tome šta znači biti u braku, sa svim dobrim lošim, strastvenim, monotonim i mučnim.

Ipak, ono što me je potpuno pomelo od dotadašnjeg utiska da je ovo jedna sjajna knjiga je deo Furies (preveden kao Furije) u kom vidimo Matildinu stranu, saznajemo o njenom poreklu i otkrivamo razloge zbog kojih je Matilde tiha, uvek blago nasmejana ali nikada ne otkriva puno o sebi. Dobijamo uvid u to zašto je na fakultetu bila odbojna i nikad nije imala prijatelje, zašto je Loto prvi istinski dom koji je imala. Matildine tragedije bih podelila na tri glavne, i ne znam koja od njih mi je neuverljivija od prethodne. Ne znam koja je reč na srpskom za to šta se dešavalo u njenom životu, ali, dok je Lotova priča bila ta neka klasična američka priča o odrastanju harizmatičnog belog momka, Matildina se graniči sa bizarnom sapunicom koja mi je, kao što rekoh, u nedostatku reči na srpskom, potpuni overkill.

Na koricama knjige jedan od kritičara napisao je da tajna uspeha braka leži u tajnama koje supružnici čuvaju jedno od drugog. Ove tajne su strašne, i ne, ako se odlučite da pročitate ovu knjigu, nisu preljube u pitanju. U pitanju su tajne iz prošlih života, više Matildine nego Lotoove, koje ona od njega krije 24 godine braka. Istina, ne bih na prvu loptu trebala da osuđujem Matilde. Na mnogo načina ona je zaslužna za sreću a i profesionalni uspeh svog muža, ali njene tajne nisu jedne od onih na koje svaki supružnik ima pravo. Njene tajne kao, i odluke koje se tiču njih oboje a koje ona sebično donosi sama, i opravdava time što „štiti Lotoa“ su stvari i dela koje je on apsolutno imao pravo da zna jer da ih je znao možda nikada ne bi ostao sa njom. Matilde je svesna toga da je njena mračna strana čini nedostojnom ljubavi, ali je to ne sprečava da je zgrabi za sebe. U neku ruku ona podseća na „junakinju“ knjige i filma Gone Girl koja sebi daje za pravo da odlučuje o svemu, mada za razliku od pokušaja da uništi svog muža, Matilde misli da su njene laži, ili bolje rečeno, prećutkivanja, poslužila svrsi zaštite njenog muža.

Kraj knjige daleko je manje dramatičan i prenaduvan od onoga što sam očekivala, s obzirom na to da je Matildina priča počela da liči na poslednjih petnaest minuta filma The Dressmaker. Kad se sve sabere i oduzme, ovo je jedna izuzetno zanimljiva i dobro i nadasve lepo napisana knjiga o modernom braku, o zameni uloga koje su bile prisutne u viktorijansko doba. Za razliku od tih romana u kojima je uvek snažni muškarac taj koji dolazi da spasi stvar, ovde imamo prikaz savremenog braka u kom žena, nekad očigledno a nekad iz senke vuče konce koji spašavaju i proslavljaju njenog muškarca. Matilde jeste bila divna supruga, svetica kako je Loto često naziva, ali i dalje nisam uverena da su 24 godine savršenstva dovoljne da prikriju tajne prvih 22 njenog života (tajni koje su, potpuno prenaduvane i nekako mislim da bi bolje funkcionisale da se spisateljica odlučila za jednu ili dve sekvence tragičnih početaka mlade Matilde.) Iako sam donekle nekako ljuta na to šta sam pročitala u drugom delu, jaka reakcija na knjigu je uvek bolja od odsustva reakcije, pa valjda to nešto govori o tome da li je vredi pročitati ili ne. I da, da ne budem shvaćena pogrešno, Loto nije bio svetac, imao je i on par tajni u rukavu, ali kako kasnije saznajemo, Matilde je za njih oduvek znala, iako je njega donekle izjedalo što joj ih nije otkrio. Uostalom, u poređenju sa njenim, njegove su skoro zanemarljive, tako da, bilo da ste žena ili muškarac, feminista ili ne, nećete uspeti da odagnate empatiju ka ovom muškom liku, čak i kada ga uspeh čini blago pompeznim i na trenutke nemarnim. Ipak, ovo jeste delo nemerljivo bolje od Gone Girl, tako da ako ste mrzeli taj film/knjigu, nemojte dozvoliti da vas to odvrati od čitanja ove jer, uprkos određenim, ne nedostacima već po mom skromnom mišljenju, višcima, ovo jeste jedno skoro pa izuzetno delo savremene književnosti koje definitivno vredi pročitati. Ako ni zbog čeg drugog, zbog izmešanih osećanja i adrenalina koji će prouzrokovati. Ko zna, možda vas natera da svom partneru konačno prospete neke svoje tajne.kniga

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s