Clothes can’t talk, can they?

White and in Color

U našem porodičnom albumu postoji jedna fotografija moje mame u predivnoj zelenoj plisiranoj suknji.  Za mene je to samo jedna od kultnih fotki moje majke i samo jedan od primera njenog besprekornog stila. Suknja je nekom pozajmljena, nikad vraćena te je tako postalo nemoguće da je prisvojim za sebe. Međutim, jednog migrenoznog dana odlučila sam da testiram ličnu teoriju da će me glava manje boleti ako uđem u Zaru i poklonim sebi nešto lepo. I tako ugledam nju: zlatno-srebrnu, neverovatno mekanu plisiranu suknju koja ima taj magični kroj koji dobro stoji ženama svih oblika i veličina (nešto kao one farmerke u The Sisterhood of The Travelling Pants). Zgrabila sam svoju veličinu odmah, jer videh da je očijuka još jedna devojka, ali ta suknja je prizivala mene, da se ne lažemo. I živele smo srećno do kraja leta a evo sad i usred jeseni. Ono što ovu suknju čini sjajnom jeste taj savršen spoj aktuelnog i bezvremenog. Bar za mene. Možda će plisir izaći iz mode al ovo je jedan od komada koji ja lično neću odbaciti dok se ne pretvori u krpu jer ne marim toliko za trendove koliko za to da li ja nešto smatram lepim. Druga stvar koju cenim kod komada odeće jeste njegova moć kombinovanja. Zavisno od toga da li se odlučim za patike ili štikle, običnu majicu ili ekstravagantno elegantnu bluzu, ova suknja to zna da prati kao mali odevni kameleon. Možeš da se pospeš šljokicama i igraš celu noć, ujutru ih otreseš i kreneš na posao.

DSC_0200.JPG

Na nogama naravno Addidas Superstar, koje su očigledan izbor ne samo zato što su lepe i bele već zato što za vreme dugih šetnji spašavaju i život i stopala.

dsc_0239

E sad, svi koji me poznaju znaju da mi minimalizam ne ide bas od ruke, i da kolko god se nekad trudila da smirim doživljaj sa bojama, moja zavisnost o njih me uvek pronađe. Zato mi je bilo nezamislivo da ikad posedujem običnu belu košulju, prosto me uvek asocirala na te „košulja i sako korporativne momente“. No, dođe taj najbitniji dan u mom akademskom životu i ubedi me momak da je vreme za „lepu belu klasičnu košulju“. Krenuh, ali sam odlučila da se ne predam bez borbe. U redu, biće bela, ali sigurno neće biti obična! I to je priča o tome kako sam izvojevala belu košulju na svoj način. Ozbiljna i svedena, ali sa elementom zabave i uvek spremna za kombinovanje.

DSC_0237.JPG

Jedna od retkih kupovina pri kojoj se vodim praktičnošću a ne impulsivnošću je kupovina kaputa. Da budemo realni, to je predmet koji nosimo cele zime, a kako su stvari krenule i većinu jeseni i proleća, i ako se u upadljivom kaputu pojaviš više od tri puta postaješ „ona sa onim roze kaputom“. A onda sam se setila da a) ne marim baš mnogo za to šta ljudi pričaju i b) it was just so fluffy, I was gonna die! Osim toga, oversized je, i super za one dane kad moraš da obučeš tri podmajice, majiicu, košulju i dvesta džempera a da ipak možeš da se zakopčaš (i kreneš na ulicu hodajući kao kiborg).

dsc_0197DSC_0217.JPG

Na kraju, ultimativna zavisnost, ona koja vlada nad svim ostalima, kraljica svake kombinacije: the mighty bag. Ovog puta odlučila sam se za svoju Celine inspired torbu domaćeg Cocopat brenda sa kojim je do sad upoznata svaka žena koja prethodnih par godina nije živela u zemlji bez interneta (tipa Severnoj Koreji). Ono što volim kod ovog brenda jeste pre svega kvalitet izrade (po izuzetno razumnim cenama) i to što osim odabira modela, možeš da odabereš i kombinaciju boja i dobiješ potpuno personalizovanu torbu.

dsc_0249

Kad se sve ovo spoji dobija se jedan naizgled oversized izgled, koji, bar se meni čini, savršeno funkcioniše. Košulja namerno nije upasana jer sam želela da razbijem to verovanje da ako nosiš jednu široku stvar druga mora da bude uska kako bi se postigla ravnoteža. Moja politika najčešće je OVERSIZE IT ALL. Marama služi umesto kaiša koji mi je nekad toliko dosadan, a ovako sam uspela da začinim stvari, a u tome su pomogle i bordo čarape jer, pastelno je super, ali ipak ne želim da izgledam kao puslica.

Što bi rekla Keren iz Vil i Grejs, “ladies, gentlemen and undecided, to bi bilo to od mene.  Nadam se da sam nekom možda pomogla u izboru sledećeg odevnog komada i dala bar koju ideju o kombinovanju istog. I zapamtite – there is no such thing as being overdressed.

dsc_0254
Ono kad hoćeš kaver za Born to Die Lane Del Rey a ispadneš  Robin Thicke u Blurred Lines.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s